Izložba antičkih svetiljki u Konaku kneginje Ljubice otkriva koliko je svetlost bila važna za svakodnevni život Singidunuma i kako su Rimljani od njih napravili umetnost, ali i unosan posao
Bez svetlosti lampi nije bilo smrti, umiranja ni sahranjivanja. Nije bilo molitve, hramova ni bazilika. Zato su Rimljani morali da postanu majstori za njihovu izradu. Svetlost lampi dopirala je do svih krajeva gde su stizale rimske legije.
O širenju kulture Rima i kulta svetlosti svedoče i lampe iz Singidunuma, sada predstavljene na izložbi „Dobro svetlim – antičke svetiljke iz Muzeja grada Beograda”.
Autorka postavke u Konaku kneginje Ljubice dr Slavica Krunić izabrala je najlepše primerke pronađene, u najvećem broju slučajeva, u prvom veku u starom Beogradu.
– Prve lampe su starije, helenističke, iz četvrtog veka p. n. e. Rimljani su ih nasledili, oslikavali i usavršavali – ističe dr Krunić.
Konak će do 30. septembra biti dom za tri helenističke, 28 rimskih keramičkih, sedam bronzanih, sedam kasnoantičkih i jednu staklenu lampu. Ima ih više vrsta: serijske, ali i one posebne, sa erotskim motivima, predstavama Meduze, Dionisa, religijskog obreda, građanina, ljudske glave, lava, pantera, zeca, delfina. Tu su i firma-lampe sa žigom radionice koja ih je napravila, one sa više fitilja koje su bacale jaču svetlost, kao i prstenaste lampe za plafon trpezarije.
– Lampe su koristile skupa goriva: maslinovo, orahovo, laneno i ricinusovo ulje. Prve svetiljke su bile otvorene i iz njih se prosipala dragocena tečnost, tako da su ih ubrzo zatvorili.
Izložene su i amfore za prenos ulja, pincete za vađenje fitilja i kalupi.
– Imamo i figuralne lampe u obliku šišarke, Amora ili rimske sandale, koja je korišćena zbog simbolike tvrdog đona – on štiti na putu u zagrobni život. One su bile skuplje jer se kalup razbijao posle jedne izrađene svetiljke, za razliku od serijskih kod kojih je kalup dugo trajao.
Vrednije lampe privlačile su bogatije kupce koji su često kupovali i bronzane svetiljke, za razliku od siromašnijih stanovnika Singidunuma koji su nabavljali keramičke.
I najsiromašniji, koji su se oslanjali na svetlost sunca i ognjišta, posedovali su makar jednu svetiljku koja im je služila za molitvu i sahranjivanje.
– Porodica pokojnika stavljala je lampu na prag i tako obaveštavala rođake i komšije o smrti u svojoj kući. Telo na odru okruživale su četiri velike sveće. Svetiljke su ostavljene i u grob da bi umrlom osvetljavale put.
Značaj beogradske zbirke je i u tome što ona krije lampu sa natpisom. Svetiljke sa kratkom pričom su retke i pronađeno ih je samo šest u zemljama Rima. Na njoj piše „dobro svetlim”, što je autorka izložbe pozajmila za ime postavke.
Recenzent monografije koja prati izložbu dr Ivana Popović ističe da se na primeru ovog natpisa i lampi uopšte primećuje praktičnost rimskog uma.
– Serijski pravljene lampe počeci su masovne proizvodnje. Mnogo ih je pravljeno pa je sve trebalo i prodati. Zato su Rimljani posegli za marketingom. Oni su izmislili reklamu kao što to pokazuje natpis „dobro svetlim” – kaže dr Popović.
Ona kaže da su Rimljani prvi počeli i sa brendiranjem jer se samo tako i može shvatiti to što su radionice na dnu lampi utiskivale svoj žig.
– To su mali predmeti za svakodnevnu upotrebu, ali mnogo otkrivaju o širenju uticaja Rima u Singidunumu, kao i o tome kako su Rimljani činili život lakšim i lepšim.
----------------------------------------------
Seljenje proizvodnje – rimski izum
Rimljani su bili preteče ne samo reklame i brendiranja, već i preseljenja proizvodnje zarad veće dobiti. Kako objašnjava dr Slavica Krunić, Singidunum je obilovao ne samo lampama iz Italije, već i svetiljkama napravljenim na sopstvenom tlu.
– Rimljani su shvatili da im je jeftinije da robove presele u Singidunum gde bi im otvarali radionice, nego da transportuju lomljive lampe iz Italije. Sve je funkcionisalo. Preneli bi kalupe, uposlili robove i ubirali zaradu. Slična je današnja logika preseljenja proizvodnje u Kinu.
objavljeno: 12.08.2011.
No comments:
Post a Comment