Italijanski stručnjaci započeli konzervaciju fresaka na Medijani. U naredne dve nedelje testovi čišćenja i dezinfekcija slojeva
GRUPA stručnjaka sa Instituta za koncervaciju i restauraciju u Rimu započela je na arheološkom lokalitetu Medijana konzervaciju fresaka iz 4. veka. Zidne slike stare 2.000 godina, koje su decenijama bile prekrivene prašinom, u lošem su stanju, ali naši stručnjaci uz pomoć kolega iz Italije koriste najsavremenije tehnologije u spasavanju ovih remek-dela.
- Reč je o freskama koje su izuzetnog kvaliteta, rađene su autentičnom antičkom tehnikom - kaže za „Novosti“ dr Donatela Kavacali menadžer italijansko-srpskog projekta. - Pigmenti su bili odlično apsorbovani, jer su autori radili na svežem materijalu. Ta tehnika je omogućila da se veoma dobro održe 2.000 godina. Slike su u lošem stanju, ali ispod tih hemijskih, biloških naslaga freske su ipak očuvane. Počeli smo najpre sa pričvršćivanjem slika za zid, jer su se vremenom odlepljivale. Za te radove koristili smo tečni malter, na bazi kalcijuma, krečnjaka, jer nikada ne koristimo organske materijale. Da bismo bili bezbedni, pokrili smo ovom konsolidacijom čitavu površinu.
Italijani u naredne dve nedelje planiraju testove čišćenja, zatim dezinfekciju, jer su primetili dosta slojeva mikrogljivica. Za ove svrhe koriste se vrlo delikatne tehnike. Sve vreme na desetine naših stručnjaka uči i osamostaljuje se da potpuno nezavisno krene da radi složenu konzervaciju fresaka.
- Doveli smo naše najbolje osoblje - iznosi za „Novosti“ Santa Mole, direktorka Instituta za kooperaciju i razvoj. - Projekat, koji se radi za celu Srbiju, košta oko milion evra, ali sam sigurna da će takva ulaganja dati rezultata. Italija je svetski lider u konzervaciji, imamo veoma veliko iskustvo u restauraciji i konzervaciji kulturne baštine. Koristimo konzervativnije tehnike, jer kada se radi rekonstrukcija, često dolazi do brisanja i uništavanja tragova. Obrazovanje mladih konzervatora u Srbiji radimo u dve etape, teorijski i praktično.
Na freskama na Medijani preovlađuju floralni i geometrijski ornamentni. Freske su imale ukrasani karakter i prilagođene su funkcijama odaja u kojima su pronađene. I njihova izrada, zajedno sa prošlogodišnjim otkrićem 20 metara vrednog mozaika, kao i poslednjim pronalaskom glave boginje Artemide, ukazuju na ranije naučno mišljenje da je Vila sa peristilom na nalazištu pripadala visoko kotiranom pripadniku carstva, te da su u njemu najverovantije boravili članovi carske porodice.
- Važno je da insituticije u Srbiji razviju blisku međusobnu saradnju, a mi ćemo pomagati koliko bude bilo potrebno - ističe dr Donatela Kavacali.