Niz novih otkrića u Viminacijumu

Milena Marjanović | 31. 07. 2011.

Iskopavanje amfiteatra u Viminacijumu, legijskom logoru kod Kostolca, ovih dana je donelo veliko iznenađenje arheolozima: na zidovima su otkrili freske. Nekoliko stotina metara dalje, majstori završavaju gradnju Naučnoistraživačkog centra, u kojem su već postavljene u bronzi izlivene glave šest rimskih imperatora (od ukupno 18 rođenih na tlu današnje Srbije), pripremljene za veliku izložbu 2013. godine.

U budućem muzeju centra pak ekipu „Blica“ sačekuju dr Snežana Golubović i dr Miomir Korać s pravom malom postavkom najnovijih nalaza. Među njima su male glave božanstava ili maske (još se dvoume), zlatne minđuše, kantar, staklena „merkur“ boca (četvorougaona s listolikom drškom), kapsule za pečatiranje paketa, medaljon s prizorom bahanalija, brusilica za metal, posude s metalnim premazom, amfore, pehari.

Naučnoistraživački centar (od 5.000 m2), zvani „Domus“, koji je, zapravo, kopija vile rustike (kuće bogatog patricija), već je dobio biblioteku, laboratoriju, muzej, dvoranu, atrijum, sobe za goste i naučnike, uskoro će i lift. Dok teku radovi na vili, arheolozi uveliko prave planove i za veliku izložbu „Putevima rimskih imperatora“, kojom će početkom 2013. biti obeleženo 1.700 godina od Milanskog edikta - akta kojim je car Konstantin ozvaničio hrišćanstvo kao držanu religiju.

- Amfiteatar je trenutno jedan od najzanimljivijih objekata za svet, i jedini sačuvan sa 12.000 stojećih i 7.500 sedećih mesta. Malo nam se, doduše, posao komplikuje jer smo na zidovima amfiteatra naišli na freske (sada su pod flasterima), čije boje moramo najpre ispitati da bismo ih sačuvali... Retkost je da amfiteatar bude oslikan, pa je i po tome Viminacijum jedinstven - ističe Miomir Korać, direktor Arheološkog parka.

Dr Miomir Korać u „Domusu“

Rimski vojnički logor - Viminacijum - koji se prostire na 450 hektara, bio je zapravo pravi grad s hramovima, pozorištem, trgovima, kupatilima, hipodromom, nekropolama. Danas je to zlatni rudnik za arheologe, jer gotovo da nema dana da ne pronađu neki novi stari predmet ili zemne ostatke legionara.

- Upravo radi detaljne analize lobanja i kostiju onih koji su ovde pokopani, u Naučnom centru smo opremili laboratoriju. Trenutno ovde boravi prof. Mihaela Harbek sa Instituta za antropolgiju u Minhenu, koja analizom stroncijuma i DNK utvrđuje odakle su bili vojnici. Geofizičkom metodom snimamo prostor tako da unapred znamo koji nas objekat i na kojoj dubini čeka. Zato su u našem timu, pored arheologa, matematičari, inženjeri... Već smo detektovali 14.000 grobova i našli 40.000 predmeta, od kojih je 700 zlatnih - navodi Korać, ponosan na ovu balkansku Pompeju, kako još zovu Viminacijum.

Jedino čega ovde nema je oružje!
- Nema, jer ga Rimljani nisu polagali s pokojnikom u grob, već vraćali nazad - u prestonicu imperije. U nekropolama smo, međutim, našli vojničke bronzane pločice koje su rimskim ratnicima davane nakon služenja vojske dugog deceniju i po. Tako su vojnici iz Sirije, Trakije, Makedonije... postajali rimski građani sa svim građanskim pravima koja su se prenosila na potomstvo stvarano i u tuđini (u konkubinatima) - objašnjava Korać.

Glava božanstava ili patricija (još se ne zna)

Vojničkih pločica nekada je na ovom lokalitetu moralo biti više, pretpostavlja naš sagovornik. Nažalost, devedesetih godina, antikvitete koje bi ovde iskopali divlji arheolozi su najpre papirološki „prali“ u ženevskim agencijama koje su im izdavale sertifikate da su nasleđeni u porodici, a potom ih prodavali u Beču, Minhenu i Londonu.

- Nedavno, listajući nekoliko centimetara debeli evropski registar antikviteta, saznao sam da većina njih potiče upravo s Viminacijuma. Kolika je danas za nas, arheologe, prednost što je Viminacijuma jedini legijski logor koji nije zakopan ispod savremenog grada, toliko je nekada to bila njegova mana - kaže naš sagovornik.

Da bi se sprečilo dalje pustošenje Viminacijuma, sada je u Arheološkom parku postavljeno 26 spidon-kamera.

Glave rimskih imperatora
U „Domusu“ je u toku izrada bista svih 18 rimskih careva rođenih na tlu današnje Srbije, za veliku izložbu povodom jubileja Milanskog edikta.

- Na izložbi „Putevima rimskih imperatora“, koju planiramo povodom jubileja Milanskog edikta, pokazaćemo pored naših najznačajnijih nalaza iz Sirmijuma, Šarkamena, Medijane, Romulijane, Kale Krševice, Justinijane prime, i glave svih „naših“ imperatora. Vajaju ih Sonja Petrović i Vuk Đuričković - otkriva Korać, s ponosom nam pokazujući šest već izrađenih: Konstancija II, Aurelijana, Proba, Maksimina Herkulija i Maksimina Daja. - Izložba će najpre obići Srbiju, a onda planiramo da je prenesemo u pariski Luvr i Ujedinjenje nacije, u Njujork. Kad već imamo sreću da je car Konstantin, koji je čuvenim ediktom hrišćanstvo proglasio za državnu religiju, rođen na tlu današnje Srbije (u Nišu), zašto da povodom velikog jubileja mi sami ne priredimo za svet važnu izložbu. Vazda naše eksponate pozajmljujemo drugima - uočava Korać.

 

[Web : Vesti] Medijana: Spasavaju antičko nasleđe, Novosti

Italijanski stručnjaci započeli konzervaciju fresaka na Medijani. U naredne dve nedelje testovi čišćenja i dezinfekcija slojeva

GRUPA stručnjaka sa Instituta za koncervaciju i restauraciju u Rimu započela je na arheološkom lokalitetu Medijana konzervaciju fresaka iz 4. veka. Zidne slike stare 2.000 godina, koje su decenijama bile prekrivene prašinom, u lošem su stanju, ali naši stručnjaci uz pomoć kolega iz Italije koriste najsavremenije tehnologije u spasavanju ovih remek-dela.

- Reč je o freskama koje su izuzetnog kvaliteta, rađene su autentičnom antičkom tehnikom - kaže za „Novosti“ dr Donatela Kavacali menadžer italijansko-srpskog projekta. - Pigmenti su bili odlično apsorbovani, jer su autori radili na svežem materijalu. Ta tehnika je omogućila da se veoma dobro održe 2.000 godina. Slike su u lošem stanju, ali ispod tih hemijskih, biloških naslaga freske su ipak očuvane. Počeli smo najpre sa pričvršćivanjem slika za zid, jer su se vremenom odlepljivale. Za te radove koristili smo tečni malter, na bazi kalcijuma, krečnjaka, jer nikada ne koristimo organske materijale. Da bismo bili bezbedni, pokrili smo ovom konsolidacijom čitavu površinu.

Italijani u naredne dve nedelje planiraju testove čišćenja, zatim dezinfekciju, jer su primetili dosta slojeva mikrogljivica. Za ove svrhe koriste se vrlo delikatne tehnike. Sve vreme na desetine naših stručnjaka uči i osamostaljuje se da potpuno nezavisno krene da radi složenu konzervaciju fresaka.

- Doveli smo naše najbolje osoblje - iznosi za „Novosti“ Santa Mole, direktorka Instituta za kooperaciju i razvoj. - Projekat, koji se radi za celu Srbiju, košta oko milion evra, ali sam sigurna da će takva ulaganja dati rezultata. Italija je svetski lider u konzervaciji, imamo veoma veliko iskustvo u restauraciji i konzervaciji kulturne baštine. Koristimo konzervativnije tehnike, jer kada se radi rekonstrukcija, često dolazi do brisanja i uništavanja tragova. Obrazovanje mladih konzervatora u Srbiji radimo u dve etape, teorijski i praktično.

Na freskama na Medijani preovlađuju floralni i geometrijski ornamentni. Freske su imale ukrasani karakter i prilagođene su funkcijama odaja u kojima su pronađene. I njihova izrada, zajedno sa prošlogodišnjim otkrićem 20 metara vrednog mozaika, kao i poslednjim pronalaskom glave boginje Artemide, ukazuju na ranije naučno mišljenje da je Vila sa peristilom na nalazištu pripadala visoko kotiranom pripadniku carstva, te da su u njemu najverovantije boravili članovi carske porodice.

- Važno je da insituticije u Srbiji razviju blisku međusobnu saradnju, a mi ćemo pomagati koliko bude bilo potrebno - ističe dr Donatela Kavacali.

[Web : Vesti] Otvorena restaurirana istočna kapija Romulijane, Blic

ZAJEČAR - Istočna kapija u Feliks Romulijani arheološkom nalazištu koje je od 2007. godine na spisku zaštićenih kulturnih dobara Uneska, restaurirana je i otvorena danas, a sledeće godine očekuje se otvaranje dodatni renovirane zapadne kapije.

Istočna kapija carske palate Romulijana, koja je 2007. godine upisana na Uneskovu Listu svetske prirodne i kulturne baštine, predstavlja jedinstveni primer tradicionalne rimske arhitekture iz perioda druge tetrarhije.

Između 2009. i 2011. godine izvršena su arheološka istraživanja južne kule starijeg utvrđenja i na prostoru između kula oba utvrđenja, i tom prilikom se došlo do vrlo interesantnih pokretnih nalaza koji rasvetljavaju period između drugog i četvrtog veka, kada je na teritoriji današnje Srbije rođeno 17 rimskih careva.

Restauriranu istočnu kapiju predstavili su ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković, ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić.

”Ministarstvo je uložilo 40 odsto sredstava, i uspeli smo na adekvatan način da stvorimo uslove za turističku i kulturnu privredu. Sledeće godine ćemo otvoriti dodatno renoviranu zapadnu kapiju i svih narednih godina ćemo pokazivati kako čuvamo i materijalno i nematerijalno nasleđe”, rekao je Marković.

Projekat "Restauracija i konzervacija istočne kapije arheološkog nalazišta Romulijana" finansirali su i Nemačka, Narodni muzej Zaječar i grad Zaječar. Ukupna vrednost izvršenih radova je 13,8 miliona dinara.

Osnovni cilj konzervatorsko-restauratorskih radova je očuvanje i prezentacija otkrivenih građevina koje čine sklop istočne kapije palate. Obnovljena istočna kapija će, pre svega, poslužiti za turističku prezentaciju carske palate, jer će se priča o imperatoru Galeriju, koji je 311. godine doneo prvi edikt o toleranciji vera, i njegovoj majci Romuli, predstaviti na isti način kako je to rađeno pre 17 vekova, kroz velelepne zidine obnovljenog moćnog zdanja.

[Web : Vesti] Novo lice Feliks Romulijane

IZVOR: TANJUG

Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković, ambasador SR Nemačke u Srbiji Volfram Mas i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić predstaviće u ponedeljak, 20. juna, restauriranu istočnu kapiju u Feliks Romulijani.

Pre samog otvaranja, u zaječarskom Narodnom muzeju biće održana prezentacija projekta rekonstrukcije istočne kapije, najavilo je Ministarstvo kulture. 

Projekat “Restauracija i konzervacija istočne kapije arheološkog nalazišta Romulijana“ finansirali su SR Nemačka, Ministarstvo kulture Srbije, Narodni muzej Zaječar i grad Zaječar. Ukupna vrednost izvršenih radova je 13.765.952 dinara, precizira se u saopštenju. 

Istočna kapija carske palate Romulijana, koja je 2007. godine upisana na Uneskovu Listu svetske prirodne i kulturne baštine, predstavlja jedinstveni primer tradicionalne rimske arhitekture iz perioda druge tetrarhije. 

Između 2009. i 2011. izvršena su arheološka istraživanja južne kule starijeg utvrđenja i na prostoru između kula oba utvrđenja. Tom prilikom došlo se do vrlo interesantnih pokretnih nalaza koji rasvetljavaju period između II i IV veka, kada je na teritoriji današnje Srbije rođeno 17 rimskih careva. 

Osnovni cilj planiranja i realizacije projekta konzervatorsko-restauratorskih radova je očuvanje i prezentacija otkrivenih građevina koje čine sklop istočne kapije palate. Projektom su bili obuhvaćeni radovi na kulama i stupcima starijeg utvrđenja, kulama i luku iznad ulaza mlađeg utvrđenja i na popločavanju između kula. Time je glavni ulaz u palatu dobio nekadašnji sjaj i monumentalnost. 

Obnovljena istočna kapija će, pre svega, poslužiti za turističku prezentaciju carske palate, jer će se priča o imperatoru Galeriju (koji je 311. godine doneo prvi edikt o toleranciji vera) i njegovoj majci Romuli predstaviti na isti način kako je to rađeno pre 17 vekova, kroz velelepne zidine obnovljenog moćnog zdanja za koje je njegov najveći istraživač prof. Dragoslav Srejović rekao da je “prebogata škrinja koja blista u svojoj veličanstvenoj usamljenosti”.

[Vesti] Blic : Pronađena glava boginje Dijane

NIŠ - Na arheološkom nalazištu Medijana u Nišu pronađena je mermerna ženska glava za koju se pretpostavlja da je deo skulpture boginje Dijane, odnosno Artemide.

- U urušenom delu, gde se nekada nalazila Konstantinova vila, nađena je skulptura za koju se pretpostavlja da je u pitanju boginja Dijana, odnosno Artemida.

Iznenadili smo se da smo na samom početku istraživanja došli do ovako bitnog otkrića, koje za nas ima veliku vrednost. Prema kvalitetu rada pretpostavljamo da potiče iz drugog veka pre naše ere i najverovatnije je u vilu doneta prilikom njenog uređenja. Radićemo dodatne analize, pa ćemo u nekom narednom periodu imati više informacija.

Pored toga što očekujemo da otkrijemo i drugi deo mozaika, verujemo da ćemo do septembra naći još dosta interesantnih stvari - kaže Gordana Milošević, koja se nalazi na čelu tima na projektu „Konstantinova vila 2010-2011“. Arheološka istraživanja u ovom delu traja do septembra, a ovaj projekat realizuje se u saradnji Arheološkog instituta u Beogradu, Narodnog muzeja u Nišu i Zavoda za zaštitu spomenika Niš.

[Web : vesti] Nastavljena obnova Konstantinove vile

Nastavljeni radovi na arheološkom lokalitetu Medijana i u gradu Nišu. Za radove u 2011. godini izdvojeno 6,4 miliona dinara

U Nišu je počela druga faza radova na obnovi Konstantinove vile na arheološkom nalazištu Medijana. Reč je o trogodišnjem projektu koji ima za cilj da se do obeležavanja 1700. godišnjice Milanskog edikta 2013. vila obnovi, kako bi posetioci mogli da se upoznaju sa načinom života iz Konstantinovog doba. Za ovogodišnje radove, Ministarstvo kulture je izdvojilo 6,4 miliona dinara, a da se sve odvija po planu, prilikom nedavnog obilaska Medijane uverio se i ministar Predrag Marković.

- Trenutno se radi na arheološkom istraživanju koje će trajati do septembra, a zatim sledi revitalizacija vile i taj posao trajaće do sredine decembra - kaže dr Gordana Milošević koja se nalazi na čelu projekta “Konstantinova vila 2010-2013”.
Do kraja decembra predviđeno je, kako smo saznali, da se završe radovi na otkrivanju kružnih prostorija Konstantinove vile, kao i da se izrade modeli za rekonstrukciju termi. Biće urađeni i modeli kapitela i stubova u digitalnom obliku, posle čega će izabrani modeli biti izrađeni u prirodnoj veličini od prirodnog i veštačkog kamena. U saradnji sa Centralnim institutom za konzervaciju i Visokim institutom za konzervaciju iz Rima, tokom leta na ovom lokalitetu biće održan kurs o zaštiti i konzervaciji fresaka, a uradiće se i preventivna zaštita pokretnog arheološkog materijala.
Među najznačajnijim rezultatima lanjskih radova, svakako je otkrivanje nove prostorije sa mozaikom površine 16 kvadrata.
Inače, u vreme nastanka (kraj trećeg ili početak četvrtog veka) lokalitet Medijana obuhvatao je površinu od 40 hektara i predstavljao je rezidencijalno-ekonomski kompleks otvorenog tipa. Središnji prostor Medijane zauzimaju ostaci vile sa peristilom, nimfejom i termama, sakralni kompleks i ostaci žitnice - horeuma sa pitosima, kao i veliki broj profanih građevina. Arheološka iskopavanja na ovom nalazištu, sa prekidima, izvode se još od daleke 1864. godine.


TURIZAM
Obnovljeni objekti na Medijani svakako će obogatiti turističku ponudu Niša i okoline, a uz Feliks Romulijanu, Lepenski vir, Viminacijum i dunavske tvrđave, predstavljaće jednu od najznačajnijih destinacija kulturnog turizma u Srbiji.